Маца папучарка
У малом селу су мале куће и у свакој кући има деце. У шареним су кошуљицама, обувена у црвене и плаве папучице. У селу је све уредно. Све куће су беле, сви кровови на њима су црвени, на свим прозорима су зелени капци, сва су дворишта су почишћена, пут је чист.
Све је у најбољем реду, само су деца неуредна. Увече, пре спавања, никада не спреме папучице. Сутрадан ујутру их траже под столом, иза пећи, на степеницама, у колицима, међу дрвима, у џепу очевог капута... Након дугог тражења једну папучу нађу у кухињи, а другу у соби!
Једног јутра, кад се у свим кућама у селу већ спремао доручак а деца се будила, Јанез је узалуд тражио своје папуче.
,,Мама, где су моје папуче?'' питао је.
,,Ако их синоћ ниси ставио на место, однела их је маца!'' одговорила је мама.
,,Мама, где су моје папуче?'' дозивала је Шпелица у суседној кући.
,,Ако их синоћ ниси ставила на место, однела их је маца!'' рекла је и њена мама.
,,Мама, где су моје папуче?'' питао је Тине у трећој кући.
,,Маца их је однела јер их никада не стављаш на место!'' одговорила му је мама.
У целом селу мирисало је на топлу белу кафу, а деца су била гладна. Села су за сто, онако боса, напила су се топле кафе, а затим је Јанез стао на кућни праг и позвао:
,,Шпелице, дођи!''
Шпелица је хитро истрчала на праг и рекла:
,,Радо бих дошла, али не могу!Маца ми је однела папуче!''
,,Тине'', звали су Јанез и Шпелица, ,,дођи код нас!''
Тине је истрчао на праг и рекао:
,,Маца ми је однела папуче!''
На свим кућама деца су отварала врата и излазила боса на праг. ,,Маца ми је однела папуче'', довикивали су једни другима. Било им је хладно и премештали су се с ноге на ногу.
Затим је засијало сунце и деци је било топло. Боса, у шареним кошуљицама, изашла су напоље. Питала су се куда је маца однела њихове папучице.
,,Потражимо њен дом!''рекао је Јурица. И кренули су.
Скренули су са пута и ходали по росној трави. Дошли су до шуме и ишли све даље и даље. Ходали су по маховини, слушали песму птица, разгртали жбунове и тражили мацин дом.
Усред шуме нашли су белу кућицу са црвеним кровом. Прозори су били пуни цвећа, а на вратима је писало: ,,МАЦА ПАПУЧАРКА''.
Маца је чула децу и отворила их врата.
,,Шта желите, драга децо?''
,,Папуче'', молила су деца.
,,Она их све позва у кућицу. У кућици су биле полице, а на полицама плаве и црвене папучице. Какав је само ред био у кућици!Деца су занемела.
,,Свако нека узме своје папуче'', рекла је маца.
Али, то није било лако. Све папуче биле су очишћене и закрпљене. Сва покидана дугмад била су пришивена. Деца су их ипак распознала.
Једино Бобек, најмлађи међу децом, није нашао своје папуче. Сва су деца већ била обувена, а он је своје папуче још тражио.
,,Ако папуче не нађеш, мораћеш бос кући'', рекла му је маца.
Бобеку су ноге зебле, само што није заплакао. Његове су папуче биле поцепане, а на полици није било поцепаних папуча!
Деца су већ излазила из куће. Бобеку је било све хладније, а маца папучарка му је говорила: ,,Бос ћеш ићи кући!''
,,Прехладићу се!'' рекао је Бобек и маци је било жао.
,,Ти си најнеуреднији, али си и најмлађи. Можда би се заиста прехладио да идеш бос!'' рекла му је и донела папуче . Биле су закрпљене и чисте. Довела га је до врата.
,,Кад падне снег, сашићу ти нове папуче'', обећала му је. То су чула и остала деца, па су се окренула и замолила:
,,И мени!И мени!''
Маца папучарка им махну и обећа:
,,И вама ћу сашити папуче!''
Затворила је врата и кроз прозор гледала како деца у кошуљицама и плавим и црвеним папучама журе кући. Последњи је трчао Бобек.
,,Бобеку ћу сашити најтоплије папуче! Јанезу ћу сашити такве да у њима може да вежба. Шпелине ће бити лепе као мамине. Тинету, који изгуби свако дугме, морам сашити папучице без дугмића. А осталој деци? Свакоме онакве какве највише жели!Да, тако ће сви бити задовољни'', размишљала је маца папучарка.
Данас снежи, па маца папучарка шије папуче за децу из малога села. Поставиће их зечјом кожом, да буду мекше.
Ко зна хоће ли их деца ставити на место пре спавања?
Нема коментара:
Постави коментар